В Е С Т И

 

Београд, 29. октобра 2015. у 18 часова

60. Међународни

сајам књига у Београду

Штанд Управе за сарадњу с дијаспором и

Србима у региону, хала 4 Београдског сајма

 

Говорници:

Матија Бећковић, академик, књижевник
проф. др Бошко Сувајџић, председник Међународног конгреса слависта
Славица Мастикоса, књижевница, Удружење писаца "Седмица" из Франкфурта
Љубиша Симић, књижевник, председник УП "Седмица"
Олга Белосавић Милановић, уредница лексикона

Moдератор: Љиљана Ковачић, секретар редакције

 

Академик
Матија Бећковић:

Ово је једно читаво удружење књижевника; тешко да има неки народ који толико пише. А нико се није загледао у ту чињеницу: откуд и зашто то? Откуд то поверење у `артију више него у било шта друго? И та нада да ако се повере хартији – да ће та истина кад-тад изаћи на видело. Њихове књиге представљају читаву библиотеку и није потребно рећи колико би било важно кад би се нашле на једном месту и како би се и њихов живот испунио, све што су радили, њихове судбине, нашле на једном месту, као судбина једне исте земље, једнога истога народа. Обављен је један пионирски важан посао, па кад-тад – увек је на време, никад није касно, па ће и они који се сада упућују негде у свет моћи уместо неког другог приручника, да понесу ову књигу и знају где кога имају од својих сродних душа.

 

Проф. др
Бошко Сувајџић:

Књига која је пред нама подвиг је госпође Милановић, израз снажног духа и воље која показује да ми, Срби, имамо шта да кажемо и о себи и о другима и да се упорношћу, еланом и акцијом појединца многе ствари могу мењати. Ова књига је изузетно вредна као један практичан приручник, као беочуг који недостаје између онога што бисмо назвали матицом и расејањем. Можда не треба толико да бринемо за језик; језик је виталан, жилав, он се не да. Развија се даље и све дотле док на њему буде значајних књижевних дела, можемо му се обратити као последњем и једином уточишту.

 

Славица Мастикоса:

Говорићу шта је за мене значио сусрет са Миленом Милановић - када сам отишла да дам своје податке, да се моја маленкост нађе у том лексикону, била сам јако поносна, срећна, да неко мисли на нас и мислила сам да то држава, нека институција ради. Када сам сазнала да то ради једна жена, уз помоћ две сараднице и људи као што су Љубиша Симић, људи из Канаде и Аустралије, била сам једном речју згранута - да може неко тако нешто да ради. Одмах сам се прихватила посла и захвална сам богу што је укрстио мој пут с њеним путем.

 

Љубиша Симић:

Ово је један историјски вредан подухват јер ће иза многих писаца остати траг за оне који буду заинтересовани да се баве проучавањем заграничне српске књижевности. У матици се о писцима из расејања мало зна. Ми, из Удружења писаца "Седмица" одмах по добијању позива, покренули смо све своје сараднике и проследили писцима информације о пројекту. Прву промоцију лексикон је имао на највећем сајму књига у свету, као и на Октобарским сусретима писаца у Франкфурту.

 

Олга Белосавић Милановић:

Овај лексикон је настао из вишегодишње тежње Милене Милановић да се наша јавност коначно упозна са стваралаштвом српских писаца у расејању, јер не постоје у библиографским јединицама у Србији а стварају на свих пет континената. Људи који су отишли зато што су то морали, којима је укинута свака част, сва имовина, чак и име, своју тежњу су изражавали у неким другим земљама у којима често нису чак ни држављанство узимали. И они који су одлазили самовољно задржавали су тај део свог идентитета и изражавали га на језику по свом избору. То је оно што је она желела да покаже и успели смо да саберемо више од хиљаду контаката, осам стотина писаца из педесет земаља. Писци се већ окупљају око другог тома, а предстоје нам и "Знамените Српкиње" које ћемо наставити без ње, али у њену и част свих нас.

 

 

Франкфурт на Мајни, 17. октобра 2015.

Meђународни сајам књига

Представљање лексикона на штанду Републике Србије

 

Удружење писаца "Седмица" из Франфкурта на Мајни, које је од самог почетка препознало значај лексикона "Српски писци у расејању 1914-2014" и допринело његовом објављивању, омогућило је презентацију лексикона на највећем сајму књига у свету, на државном штанду и још једном показало колико су нам неопходни мостови сарадње.

Олга Белосавић Милановић и Љиљана Ковачић изнеле су део података о учесницима лексикона и мотивима који су руководили редакцију Милене Милановић, да сабере грађу за изучавање српске заграничне књижевности.

 

20. јубиларни октобарскисусрети писаца дијаспоре

Saalbau Gutleut, Rottweiler Str. 32

 

Редакцији лексикона указана је посебна част да представе лексикон на јубиларним сусретима писаца дијаспоре. Том приликом, Олга Белосавић Милановић и Љиљана Ковачић нагласиле су да је лексикон створен уз вишегодишњи труд великог броја ентузијаста и сарадњу књижевних удружења у расејању – пре свега Љубише Симића и Славице Мастикосе испред "Седмице", Катарине Костић из канадске "Десанке Максимовић", Живка Марковића из Швајцарске, Стевана Бугарског из Румуније, Соње Бесфорд из Лондона, пренумераната и бројних писаца који су доставили личне контакте потенцијалних учесника. Њихов посебан допринос су прилози о настајању и деловању удружења писаца у расејању и својеврсна су историја српских сеоба и борбе за очување националног идентитета.

Као и први лексикон Милене Милановић, "Срби у свету – ко је ко", и овај пројекат оцењен је пионирским, из више разлога: први ове врсте у нас по свеобухватности и стандардима међународне лексикографије и потом, пројекат од националне и капиталне важности реализован од стране појединца, а не државне институције.

"Настојали смо да од доступних података сложимо мозаик појединачних животних судбина и не можемо а да се не запитамо колико је друштво допринело да напусте своју земљу и, препустило забораву њихово стваралаштво. Изнели смо најбитније чињенице о ауторима и настојали да осветлимо околности у којима су њихова дела настајала. Тако смо сазнали да је значајан број писаца, ношен ветровима ХХ века, доживео велика искушења и неправде, од бојкота, вишегодишње робије до губитка националне части и одузимања целокупне имовине. Неки од њих су, после више од пола века, доживели рехабилитацију, што смо се трудили да забележимо. Више њих, међутим, прекрио је вео ћутања и поништавања. Недостају пописи књига на српском језику објављених у иностранству, азбучници аутора и шифара. Недостају библиотечки фондови са књигама из емиграције, сигнатуре тих књига и веће студије о емигрантској књижевности, преводилачком, приповедачком, научном или политичко- публицистичком раду српске емиграције. Вангранична књижевност није предмет ни на једној високошколској установи."

"Циљ нашег пројекта је да се истраже, забележе и објаве подаци који ће омогућити ретроспективни преглед и вишестрани допринос Срба у неговању језика и очувању културног идентитета, да се формира грађа за научноистраживачки рад и стручно проучавање српске књижевности у емиграцији, да се сагледа њен обим, да се вангранична књижевност учини доступном образовном систему, да се захвали тим нашим прегаоцима на једном изузетно хуманом и значајном послу који обављају, да се сви који пишу и објављују дела на српском језику обједине у велику читанку српске књижевности и културе."

Удружењу писаца "Седмица" уручена су објављена издања у оквиру пројекта "Српска енциклопедија ХХ века" аутора Милене Милановић – "Срби у свету – ко је ко", "Срби који су обележили ХХ век – 500 личности" и "Познати српски лекари".

 

[< назад] [1] [2] [3] [напред >]

 
 
 
 
 
 
 

VESOL ©2015