In memoriam

МИЛЕНА МИЛАНОВИЋ
културолог и публициста

аутор пројекта Српска енциклопедија ХХ века


У Београду је у осамдесетој години преминула Милена Милановић, културолог, публициста и лексикограф, која је дуги низ година посветила неговању културног идентитета посебно Срба у расејању и међународној научној и културној сарадњи.

Добитник је овогодишњег Високог интернационалног признања за животно дело Академије „Иво Андрић” за пројекат Српска енциклопедија ХХ века- по речима академика Добрице Ћосића „пионирског подухвата у српској енциклопедистици” - у оквиру којег су објављени биографски лексикони Срби у свету - Ко је ко (Београд / Лос Анђелес, 1999), Познати српски лекари (Београд / Торонто, 2005), Срби који су обележили ХХ век – 500 личности (Београд, 2006) и Српски писци у расејању 1914-2014 (Београд, 2015). На реализацији овог пројекта окупила је најзначајније личности из свих области духовног и материјалног стваралаштва, као што су Дејан Медаковић, Матија Бећковић, Добрица Ћосић, Владимир Гречић, Никола Моравчевић, Славенко Терзић, Владимир Кањух, Драган Недељковић, Владо Стругар, Радош Љушић и више од 300 стручњака најразличитијих профила.  

Милена Милановић, магистар политичких наука, радила је на пословима међународне научне, културне и информативне сарадње у Министарству културе Републике Србије, Савезном извршном већу, Југоконцерту и Танјугу. Сарађивала је са „Политиком” и током 18 година била акредитовани стални дописник српских радио-програма из Лос Анђелеса и Мелбурна. Била је члан више међународних асоцијација: Друштва за чување српске баштине у Америци; Конгреса српског уједињења, Српске националне академије у Торонту, Удружења књижевника Србије, Светске федерације новинара.

Аутор бројних пројеката и преко 300 ауторских текстова и научно-истраживачких радова од којих су најважнији: Заштита културних добара српске провенијенције у иностранству, Домовина, језик и култура Лужичких Срба, Превођење југословенске литературе у свету и присуство стране литературе у Југославији, Културно-просветна сарадња балканских земаља, Књижевност Срба из дијаспоре,  Српска заједница у Трсту, Заштита Сентандрејског комплекса, Примена мултилатералних уговора из области културе у Југославији.

Рекли су:


У предговору „Ка живој енциклопедији Српства”, Добрица Ћосић истиче: „Књига Срби у свету - ко је ко замисао је културне вредности вишег реда и значаја. Овом књигом брани се и чува интегритет људи нашег доба, а богати духовна баштина и хуманистичка и демократска традиција српског народа”.

 

О циљевима пројекта Српска енциклопедија ХХ века проф. др Никола Моравчевић забележио је: „Овај изванредни културни и библиографски подухват заслужује свесрдну потпору наше националне интелигенције широм света, јер он подржава и учвршћује идеју да се српски национални дух и културно наслеђе могу очувати и у условима планетарно распрострањеног Српства”.

 

Матија Бећковић у предговору за лексикон Српски писци у расејању 1914-2014:

„Писци у изгнанству су се до скора могли на прсте избројати... Најскромнији именик био је недостижан циљ, а ево, пред нама је велелепни, регуларни, по међународним стандардима приређен лексикон српских писаца у расејању... Институције је заменила Милена Милановић, која је српску културу већ задужила значајним пројектима: Срби у свету, Познати српски лекари, Срби који су забележили ХХ век”.

 

О самом пројекту Милена Милановић је написала:

"Српска енциклопедија ХХ века настала је као израз потребе да се на крају ХХ века учествује у сачињавању уобичајеног националног биланса, сумирају досадашњи и истраже нови подаци о личностима које су својим делом дале печат том веку у свим областима материјалног и духовног стваралаштва српског народа... Циљ пројекта је лексикографско представљање (први пут) Срба савременика из целог света, како оних које повезује само порекло, тако и оних који користе своје право да раде на очувању свог националног идентитета, а истовремено успешно живе и раде у земљама чији су држављани, мигранти или мањина у било ком делу света."

 

Захваљујемо драгим пријатељима, сарадницима и поштоваоцима пок. Милене Милановић, који су бираним речима изразили дубоко поштовање за њено неуморно прегалаштво и искрено саучешће.

 

Наводимо само неке од порука које посебно говоре о њеном животу и раду:

Одлазак Милене Милановић, уважене колегинице и веома озбиљне посленице културног и националног развоја, прегаоца у области прикупљања, обраде и обличавања расположивог материјала о Србима и њиховој националној, културној баштини широм света, као и уобличавања прикуљене грађе у лексичка дела, представља велики губитак не само за породицу, пријатеље, колеге већ и за Србе како у матичној држави тако и у расејању. Била је свим срцем посвећена питањима о којима је реч. На пословима везаним за српско расејање изгарала је дуги низ година. Њен рад представља крупан допринос лексикографији, посвећеној српском расејању. 

О томе сведоче дела која је објавила. Дакле, оставила је неизбрисив траг у области лексикографије. 

Уз то, била је изузетна личност, сарадник како се само пожелети може, која је стимулисала колеге на истрајност и тимски рад. Све је то радила на пољзу обогаћивања националног културног блага код Срба.

Нека јој је вечна слава и хвала!
Проф. др Владимир Гречић

***

Госпођа Милена Милановић остаће нам у сећању као један од најјачих културних прегалаца и стубова културе наше матичне државе. Као грађанин и писац који већ две деценије живи у расејању немам речи да се захвалим и нахвалим све што је она учинила за нас који живимо ван граница своје домовине.

Нека јој је вечна слава и хвала.
Љубиша Симић,

председник Удружења писаца

"Седмица", Франкфурт на Мајни

***

Ето још један трагичан пример како добра дела остају да живе после људи и ти дивни прегаоци добрих дела да са тим делима живе и даље међу нама.

С особым уважением,
Божидар Митрович,

д.ю.н., адвокат
Заведующий кафедрой Международного,

славянского и экологического права
Председатель Региональной общественной

организации ОБЪЕДИНЕНИЕ СЕРБОВ

***

Са великом жалошћу прочитах вест о смрти госпође Милене која ме је искрено потресла, јер сам је лично упознао пролетос у њеном стану, боље рећи радној соби где је и дању и ноћу бдила над књигама и стварању заветних биографија Срба у свету, који су оставили значајног трага на свим пољима уметности или доброчинства, кроз лексиконе за незаборав будућим генерацијама.Причали смо дуго и много као да се годинама познајемо, таква је била она. Оставила је дубок траг у мом сећању и речи које су плениле. Нека јој је вечна слава.

Милан Иванковић,

писац (Миливан Бресс), Швајцарска

***

Најзад је наш дуго очекивани Лексикон "Срби у свету" угледао светлост дана. Велики напор је уродио плодом: захваљујући Лексикону, од заборава ће бити спасена имена бројних посвећеника, који су, у туђини, допринели очувању нашег лепог језика! 

Србослава Вуксан,

писац, Нови Сад

***

Не могу довољно да изразим жаљење што је Милена напустила овај свет, али остаће са нама да живи као и после нас. Њеном борбом и радом за нас који живимо ван своје земље а са својим језиком и културом, толико учини за нас и у временима која нам нису била наклоњена. Веровала сам да ћемо се још срести, толико ми је остао сусрет са њом пун мудрости проткан људским вредностима.

Примите моје искрено жаљење.
Даница Додић,

писац, Француска

***

Поштована породицо, поштовани сарадници г. Милене Милановић,
Ваше писмо ме је изненадило колико и растужило -  вероватно нема ни два месеца од нашег последњег разговора, управо о  Лексикону Српски писци..., на коме је она радила с толико енергије и ентузијазма, а већ покретала и друге теме од општенационалног значаја.

Породици и најближим сарадницима изражавам најдубље саучешће, уверен да њено дело неће бити прекинуто с њеним одласком међу најзаслужније.

С поштовањем, Срето Танасић,

директор Института за српски језик САНУ

 

***

Са великим изненађењем и тугом примио сам вест да је наша Милена умрла. Молим Вас, примите изразе мог дубоког саучешћа за ненадокнадив бол и велику жалост за целу њену породицу и све њене сараднике. Милену сам неограничено волео, ценио и поштовао.

Надамо се да ће те Ви наставити њен рад који има непроцењив значај за нашу земљу, њену културу и њен народ, поготово за наш народ који се налази у расејању у скоро свим земљама света. Сви ми треба да помогнемо да се остваре циљеви у изради њеног пројекта за који се она целим бићем залагала до последњег тренутка свога живота.

Још једанпут од срца примите

изразе мог искреног саучешћа.
Васкрсија Јањић

 

***

 

Драге моје Олгице и Весна, сви Милановићи и сви чланови редакције Лексикона, примите моје дубоко саучешће због Миленициног одласка у вечност. Она је вечно са нама. Иако нам је Миленица била веома болесна, тешко је поднети опроштај са њом. Чујем њен глас. Много ми значи што смо често разговарале последњих месеци.  Нека спокојно спава међу анђелима моја најдража Миленица, анђео чувар српске националне баштине, књижевности и науке! Вјечнаја памјат!

Са дубоким болом и са много љубави за све вас,
Катарина Костић, председник Удружења писаца

"Десанка Максимовић", Торонто

 

***

 

Моје искрено и дубоко саучешће. Била ми је част што сам познавала госпођу Милену Милановић, а посебно што сам имала прилику да сарађујем са њом на прикупљању података за Лексикон "Српски писци у расејању". Тужна сам, неизмерно тужна што нас је напустила. Искрено саучешће породици, њеним блиским пријатељима и сарадницима. Слава јој.

Славица Мастикоса,

писац, Франкфурт/М.

 

***

 

Мало је рећи да ме је вест о смрти Ваше мајке ражалостила до суза. Просто нисам у стању ништа да кажем, сем тога да ми је Милена ("Миленица" - како смо је Каћа и ја звали) остала у незаборавном сећању као одличан, марљив, поверљив и, као ретко који, поуздан сарадник, на чему ћу јој бити вечно захвалан и трајно се сећати наше сарадње.

Примите моје искрено саучешће
Живко Марковић,

писац, Швајцарска

 

***

 

Вечна јој слава и хвала за њено човечно дело, нека нађе мир и утеху у милости божјој.

Задужила нас је светлим примером, посебно нас у расејању, треба да следимо и продужимо њен пут јер осветљава стваралаштво свију нас.
Слава јој!

Илија Шаула, САД

 

***

 

Веома, веома ми је жао што гђа Милене нема више међу нама, мада ће сећање на њу и поштовање према њој трајати. Примите моје искрено саучешће. Била сам да посетим гђу Милену пре пар месеци и то ми је било веома мио сусрет, јер је нисам видела пре тога дуго времена, а знамо се још из времена када је она радила први лексикон посвећен дијаспори. Причале смо док је маца спавала на каучу, а било је толико тога што нисмо ни стигле да дотакнемо причом.

Хвала јој на истрајности, упорности и марљивом раду, али и на топлини и посвећености пројекту који је наумила да доврши упркос свима и свему.

С искреним поздравом,
Кринка Видаковић-Петров

 

***

 

У име чланова и комитета ASWA из Лондона и у моје лично име, примите наше најдубље саучешће.

Соња Бесфорд, писац,

председник Удружења српских писаца

и уметника у иностранству, Лондон

 

***

 

Својом издавачком делатношћу госпођа Милановић је оставила трајни споменик српске културе у изгнанству. Српски писци и културни радници ван отаџбине јој дугују дубоку захвалност!

Са поштовањем,
Негован Рајић,

писац, Торонто

 

***

 

Примите моје најдубље саучешће поводом одласка Милене Милановић. Пре него што је отпутовала, завршиле је све своје велике послове. Она је утрла себи пут у вечност, не само себи већ српском народу у целини.
Имала се рашта и родити!
Вечна јој слава!
Не сумњам да ћете следити њене светле трагове.

Влађа Бакић-Милић,

писац, Франкфурт на Мајни

 

***

 

Веома ме је разтужила вест о смрти госпође Милене Милановић. Примите моје саучешће и упутите га њеној породици. Велики је то губитак за све нас, поштоваоце културе и књижевности.

С поштовањем,
Светлана Матић, Беч

 

***

 

И на крају, дозволите да будемо мало лични:

Драга Милена,
Била је привилегија познавати Вас, учити од Вас и бити део ваше мисије од које никада нисте одустали. У Вашем дому сви смо се осећали као код своје куће, добродошли да поделимо све животне радости и невоље и добијали од Вас топлину и разумевање у свакој прилици. Сведочили сте да је и у нашем, отуђеном времену, могуће истрајати радећи по својој савести, са јасном визијом о општем добру. Имали сте уз себе своје најдраже, Тому, Весну и Олгу, који су Вам давали снаге и потпоре у свим Вашим подухватима. Својом неисцрпном енергијом давали сте полета и све тешкоће и препреке савладавали уз једноставно: "Идемо даље..." Радећи са Вама на Вашем последњем пројекту у који сте уградили себе саму, пронашле смо много заједничког и у Вама сам стекла пријатеља какав само родитељ може бити. Оставили сте нам велики задатак да Ваше дело достојно наставимо и бићете и даље уз нас, свеприсутни у нашим мислима.

Вечни покој Вашој неуморној души, слава и хвала!
Љиљана Ковачић, секретар редакције лексикона

"Српски писци у расејању"

 

Мојој Милени

 

Спавај мирно другарице драга
Спокој дође управо од Бога
Душа ти је била жељна мира
Жељна свега, жељна много тога.

 

Радила си исувише, мила
Кратак дан је не видиш му краја
Идеја и жеља у теби је било
Крај се с крајем неким чудом спаја.

 

Ти си стално окупљала српство
Исказала значај и моћ рода
Сву си снагу саткала у њему
И у љубав српскога народа.

 

Спокојна ми буди у тишини
Све заслуге добила си, драга,
Памтиће те по вредноћи твојој
А од тога нема већег блага.

 

Ти и даље остајеш са нама
Другарице још од школског доба
Трајаће и даље снага твоја
Другарство нас прати све до гроба.

 

Мирослава Глишић

5. августа 2015.

 

 
 
 
 
 
 
 

VESOL ©2015