Милена Милановић

 

Реч аутора

 

Ова књига је настала као израз потребе да се на крају XX века учествује у сачињавању уобичајеног националног биланса, сумирају досадашњи и истраже нови подаци о личностима које су својим делом дале печат том веку у свим областима материјаног духовног стваралаштва српског народа. По општим критеријумима биране су личности које су стварале између 1901. и 2001. године, чија дела представљају националне и универзалне вредности, која су настављачи вертикалне српске националне духовности, о чему постоје поуздани извори у научној, стручној и другој одговарајућој литератури и присутној живој спознаји, као и личности које су по другим основама уградиле своје име у историјске и друге значајне догађаје српства XX века.

Ужи критеријуми нису могли бити дати у облику детаљног модела или шеме, будући да област деловања није лимитирана и да свака од њих има своје специфичности. Вредносни суд грађен је на основу аргумената и сазнања о доприносу сваке личности понаособ, коришћењем раyних врста параметара уобичајених и примерених припреми енциклопедијске литературе, као што су значај, оригиналност, домет, обим, трајност, ефекти и последице дела, међународна и национална признања и оцене. Одлуку о уношењу одређене личности у Лексикон донео је, на основу наведених елемената, сазнања и стручног уверења чланова, Уређивачки одбор од 26 чланова, који чине познати експерти, људи од ауторитета, пуни добре воље и племенитих намера, предвођени књижевником проф. др Дејаном Медаковићем, председником Српске академије наука и уметности. По истим критеријумима вреднована су дела Срба у дијаспори и личности несрпског порекла. Прелиминарна листа, уз пројекат, садржала је преко 3000 имена, коју је Уређивачки одбор упорном пажљивом селекцијом, али и додавањем мимо тог списка, свео на предвиђени физички обим - планираних 500 личности. Напори Уређивачког одбора приликом усаглашавања листе - Азбучника били су изузетни, некад и драматични, али је превладала атмосфера међусобног поштовања и толеранције. То је омогућило сагласност за више од 90% личности, које су у сваком погледу неспорне. Мањи број, посебно политичара и живих личности и актера последње деценије овог века, у оквиру укупне концепције, били су предмет великих дилема од којих многе излазе из оквира ове књиге.

Књига је припремана скоро две године дана уз учешће близу 200 стручњака најразличитијих профила - Уређивачког одбора, аутора текстова, редактора, лектора, преводилаца, рецензената и других сарадника чија се имена с поштовањем и великом захвалношћу, такође објављују у књизи. За писање текстова о изабраним личностима ангажовани су врхунски стручњаци, по правилу они који су се бавили областима и истраживали дела личности о којима пишу. Текстови су писани специјално за овај Лексикон и дати у складном поретку у погледу обима и садржаја изложеног на једној страници, двостубачно - лево на српском језику, ћирилицом и десно, на енглеском језику, узфотографије личности. Поред краће личне и радне биографије, шире је представљено дело којим је личност обележила своје присуство у ХХ веку.  Само за око 50 личности, на предлог аутора, због специфичног садржаја, а не унапред вреднованог доприноса, дато је две странице. Иако су текстови стандардизовани, они нису једнолични и осећа се језик и стил, па и лични став аутора и специфичност њихове нарације, искуство у писању енциклопедијских одредница, као и степен истражености  појединих тема односно животописа личности. У припреми ових текстова прегледани су не само библиотечки фондови, већ и други извори, подаци су проверавани, неки су исправљани, а многи се први пут објављују.

Међу 500 Срба који су обележили ХХ век има по старосној структури - рођених у XIX веку 199; од 1901. до 1930. рођено је 217, а после 1930. само 84 личности. Међу њима су 37 жене. Од укупног броја само 350 нису више  у животу (2001 године). У првом тому су личности из више од 50 области и то:

114 личности из природно-математичких наука: биологија, пољопривреда и шумарство - 16 личности; географија, геологија и метеорологија - 13; математика и астрономија 17; хемија, физика и технологија - 21; медицина, ветерина и фармакологија - 23; техничке науке (електротехника, машинство, грађевинарство и саобраћај) - 24.

156 личности друштвено-хуманистичких наука и то: мулти дисциплинарне области - 28; економија и привреда - 20; историја 14;  црква - 15; политика - 24; војска - 23; право - 17; спорт - 13.

202 личности културе и уметности: ликовне уметности (сликарство, вајарство, архитектура, фотографија) - 41; књижевност, филологија и филозофија - 58; медији (радио, телевизија, штампа) - 22; позориште и балет - 28; филм - 18; музика (композитори, извођачи, музички писци) - 35.

Срби из дијаспоре - 28, обухваћено 10 земаља из Америке, Аустралија, Африке и Европе.

 

Функција Лексикона је вишестрана - од неговања традиције, представљања значајних дела личности, подстицање истраживања и регистровања историјске грађе, као и задовољавања информативно-едукативних потреба савременика. Читајући ову својеврсну антологију писану језиком чињеница, радознали ће открити да српски ХХ век не карактеришу, као што се очекивало, само дела политичара и војсковођа (којих укупно у књизи нема ни 10%), већ људи најразличитијих професија који су, дижући се као феникс из пепела, својим радом, научним и уметничким стваралаштвом одржали континуитет српског постојања без обзира на прекиде изазване великим верским, геополитичким и идеолошким сукобима, повезујући нашу и европску науку, српску и светску уметност, који су пример за углед због својих људских врлина, марљивости, истрајности, племенитости, талента, пуни достојанства које бодри да се у оскудици, непрестаним ратним страхотама и немаштини стварају услови за опстанак и смисленији живот. Изузетно у неколико одредница доминира набрајање података без коментара и оцене аутора чиме је личност обележила XX век, што ће изазвати упитаност читаоца да непосредно или уз консултацију шире литературе сам процени њихов значај.
Својим укупним садржајем Лексикон је својеврсна историја Српства преко биографија личности које су обележиле ХХ век. Међутим, он инспирише и иницира критичко преиспитивање представе Срба о сопственој прошлости и садашњости, односима са светом и света према Српству, отлањање недоумица о разлозима и квалификацијама свега онога што се Србима догађало у том веку, а то је посао научне историографије нашег доба. Поред тога, Лексикон ће задовољити знатижељу сваког савременика да употпуни своје знање, освежи своја сећања без прелиставања једне огромне библиотеке, а налазеће се у библиотечким фондовима у свету омогућити истраживачима да боље упознају ХХ век у Срба. Управо због тога Лексикон је опремљен и посебним прилозима, као што су: Одабрана литература, која садржи близу 800 библиографских јединица; у регистру личних имена - поменуто је око 2000 најзначајнијих личности; а приређен је и својеврстан преглед догађаја који су обележили ХХ век у Срба
Приликом припреме овог Лексикона била је стално присутна потреба да се овај број личности, у немогућости да се то сада уради, прошири и допуни издавањем следећег тома са још 500 личности, да се не би изоставили они појединци који су својим делом, такође, исто као и изабрани, обележили протекло столеће. Ово посебно  због незавршености друштвених процеса, због чега се у овом тренутку не може целовито и објективно сагледати деловање и улога њихових актера,  што значи да се посао у континуитету продужава.

Овај пројекат се остварује захваљујући програму Карић Фондације, која у складу са својим опредељењима подржава и промовише врхунско стваралаштво и која као издавач финасира издавање Лексикона. 
Овај Лексикон нема само за циљ да буде писани споменик познатим Србима, већ и да помогне међусобном упознавању, сарадњи и зближавању Српства, њиховој бољој комуникацији са светом и омогући да се ови подаци о доприносу Срба унесу у фонд података о развоју европске и светске цивилизације, посебно за вредности које су изворно српске, и које у додиру са европском цивилизацијом, постају заједничке свима нама који јој припадамо.

 

Март 2001. год.   Милена Милановић

 

   
 
 
 
 
 
 
 

VESOL ©2015