Дејан Медаковић, академик

 

 Уз књигу ХХ века

 

Подухват Фондације Карић да подстакне и помогне писање и штампање књиге о петстотина личности које су код Срба обележиле ХХ век, свакако спада у храбре, а по много чему и ризичне послове. Храбре и ризичне зато што је редакцији од почетка било јасно да ће се већ у току састављања алфабетара, проналажењу аутора, обавезно срести са ограничењем које намеће усвојен број од петстотина личности. С друге стране, појавила се обавеза да се састави једно дело саздано на строгом начелу разноврсних, често и теже спојивих области, са очигледно различитом развојном прошлошћу. Јер, сумње нема, неке су се научне дисциплине наставиле на већ утврђене принципе прошлих, па и давно прошлих деценија, док су се друге развиле у складу са својом релативно млађом присутношћу у свеобухватној историји српске културе. Тешкоће су се појавиле и приликом писања и потреба да се што више усагласи и уједначи и сам начин излагања, што, зависно од различитих аутора, није било могуће да се постигне у потпуности. Међутим, свакако највећу тешкоћу представљао је број од петстотина личности које су обележиле ХХ век. Приликом састављања коначног списка, брзо се показало да је тај број далеко већи и да ће доћи до неизбежног огрешења, што ће, са друге стране, изазвати и неминовне критичке примедбе, оних чији избор није истоветан са мишљењем саме редакције. Сасвим јасно, био је то још један ризик који је редакција морала да преузме, савршено свесна свих примедби својих будућих критичара. Кратко речено, редакција је после коначног проверавања и избора, свесно прихватила судбину свих антологичара, обавезу да чврсто стане иза својих одлука. Само ради наше утехе, ми можемо бити уверени да су наши пропусти неизбежни и да би нека друга редакција највероватније поступила на различит начин. Овакво мишљење ослонило би се на један мањи постотак новопредложених личности, док би целина, у то смо уверени, ипак била сачувана.

Сада када је овај тешки, па и мучни посао окончан, кључно је питање да ли ова књига верно одражава духовну вертикалу српског народа, да ли доследно прати све токове изграђивања наше државности, најзад и нашу нераскидиву припадност заједничкој европској цивилизацији. С тим у вези одмах се поставља и проблем српског доприноса мултиетничкој и мултикултурној слици наше заједничке европске куће, као и питање наше демократизације у односу на сличне појаве у Европи. Изабрали смо петстотина личности које заступају српски народ у богатом и разуђеном духовном плетиву савременог света. Желели смо да се избором ових личности изборимо и за један неспоран систем вредности, за судове који могу да превазиђу уско завичајно омеђење и пристрасну попустљивост која неминовно исходи из оваквог става. У збиру ових изабраних личности открили смо и древну снагу нашег народа за умно стварање које често досеже и границе правог подвижништва. Без обзира на чињеницу да ограничен број од петстотина личности не представља и верну слику свих српских стваралачких моћи ХХ века, сви који су се трудили око ове књиге уверени су да су пружени довољни докази са каквом смо осетљивошћу пратили све моралне раскрснице и искушења бурног ХХ века. Биографије ових личности потврђују наше мишљење да су идеали једног вишег хуманистичког опредељења обележавали и нашу трајну припаднсот оваквим начелима која су подстицала да истрајемо у тренуцима криза и падова, моралних на првом месту. Чак и најповршнији историјски поглед на сва бурна збивања ХХ века, на ратове, на грађење и губитак државе, на страдију српског народа чију су биолошку снагу растакали незапамћени геноциди, сведоче о једној огромној националној енергији коју можемо да ишчитамо и у животном летопису ових петстотина стваралаца. Мислећи о њима и њиховој судбини, сећам се и потресних стихова Филипа Вишњића: "Дрина вода не тражи тефтера, веће ждере без броја јунаке". Као црвена нит протеже се кроз наше животе неминовност одбране живоносних снага. То је стваралаштво које се рађа као прави тријумф и победа живота над смрћу. Овом књигом добили смо и једну својеврсну националну читанку, у којој су записане чак и најузбудљивије странице нашег постојања, а свакако и наша најверодостојнија и најпотпунија духовна опредељења, она истинска духовност чије дубоке цивилизацијске корене тек данас поново откривамо. Оправадана је нада да је више никада нећемо олако изгубити и заборавити, јер и наш опстанак захтева да се свим својим снагама одупремо погубном и олаком раздавању наше националне енргије. Најзад, ваљда је сада, после свих несрећа и искушења, чак и колективно памћење нашег народа спознало неизрециву вредност духовног континуитета, једнако као и сву погубност оног дисконтинуитета који ствара апатију и осећање опште раскућености, па и сумњу о нашој припадности заједничкој кући Европе.

Добро је ако будући читаоци ове књиге схвате да је број од петстотина стваралачких личности које су код Срба обележиле ХХ век, само условно тачан, јер је он у сваком случају богатији. Биће добро ако га сами читаоци прошире и допишу, јер ће и тим поступком редакција стећи уверење да је на најбољи начин остварила и циљ ове књиге.


Дејан Медаковић, академик

 

 
 
 
 
 
 
 

VESOL ©2015