Владо Стругар, академик

 

 ЗАКЉУЧНА РЕЧ

 

Висок циљ и врло одважан задатак да се изаберу, сврстају и саобразно представе најплодотворнији ствараоци и највиднији предводници народа и отаџбине предвиђени су књизи, зборнику, Срби који су обележили XX век. Карић фондација се прихватила издавања књиге, а предвођење подухвата поверено је културологу Милени Милановић, аутору пројекта. У Смерницама за писање одредница о личностима, она је дала одличан састав с погледом на својства и сврху именослова великана. Затим је установљен Уређивачки одбор, па је уследио попис најистакнутијих личности; из списка од неколико хиљада, смерним издвајањем је усаглашавано именовање 500 одабраника. Потом чланови Уређивачког одбора и други стручњаци, сви радо одазвани да суделују, преузимају темељну улогу писањем чланака о најзнаменитијим Србима у XX веку.

Мислиоци већ говоре, слажући се увелико, да је XX век најсуровије раздобље у историји човечанства; множином погинулих и уморених људи, безмерним разарањем древних творевина, намерном или сулудом пљачком живљењу неопходних извора и потребних производа, сваковрсним убилаштвом, превазилазили свако претходно столеће.

Три светска рата - дакако, убрајати и Хладни рат по исходима и последицама једва мање замашан од два пређашња оружана сукоба - укупно временским трајањем, бројношћу људства у војскама, употребљеним силама, завхваћеним земаљским областима, одсудностима за човечанство, надмашују свако раније, скупа једновековно ратовање; имали су Европу за тежиште, ударајући нагоном најсуровијег борења за преиначење господстава, владавинâ и и обличја међународности на континенту; учешће у размету и преокретању бејаше неизбежно, за сваки народ с људски истоветном но историјски и особеном жртвом.
Отуд посебност учешћа и морања Срба, баш њихово надвисивање просечности у победама и страдањима, знатно условљава састав целокупног градива у зборнику Срби који су обележили XX век.
Предстоји, ипак, читаоцу да према мноштву чланака о појединцима из свих занимања сам промишља, присећањем или допунским трагањем, да би сабрао налазе и право средио удевке за неразређену представу о Српству у XX веку. И помњиво је, заиста, да ће свак прво споменути ововековна ратовања српског народа, па с тих површи кретати се даље, бирајући вредности и не заобилазећи промашаје, кроз удолине и неравни мирнодопског живота.

Српство је учесник Првог па Другог балканског рата (1912-1913), Првог светског рата (1914-1918), Априлског рата (1941), Антифашистичког рата (1941-1945), Хладног рата (1949-1989) – давањем постојане чврстоће издржљивости шесточлане федерације Југославије, Одбрамбеног рата за очување сопствене уједињености југословенском државом (1991-1995), Војне одбране Савезне Републике Југославије (1999).
У свему, дакле, у току 90 година, Србима западе осам ратова.
Али ће неки родољуб Одбрамбени рат за очување велике Југославије разделити, сматрајући посебним отпор Срба у Босни и Херцеговини, поред истовремене заштите српских крајина у Хрватској; овај раздвој није неумесан, ни претеран, ни штетан. У Босни и Херцеговини исламски фундаментализам је рушилац Југославије; у Хрватској, пак, исто разбијање обавља католички национализам.

Зато, једноставно, сваки Србин ће невесело питати и себе и брата и суседа, и пријатеља и намерника: има ли који други народ у Европи да је већма од његовог племена ратовао у XX веку; и додаће очас: по броју, учесталости и укупном трајању својих оружаних борења за слободу и државу, за опстанак и напредак - Српство нема премца.

Том истином упозорен при дохвату зборника Срби који су обележили XX век, можда ће тај родољуб почети листање књиге са помишљу: сваки народ има политичаре, писце, глумце, сликаре, али ниједан други народ у Европи, па и свету, није у потоњем столећу - сразмерним бројем ратника и војсковођа - надгорњао Србе; и буде ли овде тражио очекиван одраз тог непремашења, он ће своје утиске обвити проценом првенствено самог избора великана, сваког појединачно и свих заједно.

Средишно и битно у читавом подухвату, несумњиво, јесте бирање личности, најзнаменитијих, међу иначе гласовитим ствараоцима у култури и предводницима у народу. Неизбежно је, при том, да избор обухвати и неке Србе који су обележили ХХ век, премда се не могу сматрати плодотворно знаменитим. Јамачно, укупан избор је најважнија чињеница, најосетљивији однос, најособенија изузетност, привлачнији за разговоре и расправу од икоје унутар појединачности.

Савршеном праведношћу изведена сразмера у избору великана, према главним областима делања и твораштва, неиспунљива је из више разлога, почевши од усаглашавања закључака у Уређивачком одбору, кроз сучељавање различитих образложења и зависно од јачине напона у личним залагањима, па низом других узрока до онамо далеке, мање или веће, оскудне или довољне изучености твораштва и својстава сваке личности. И биће најприличније ако читалац сопствено незадовољство избором или изостављањем неког великана, припише тој, тако рећи, природној неповољности.

Препорука је читаоцу, свакако, да овој књизи, прегледавши је само летимично, не изриче суд; да брзина не подбије добру намеру, и нетачност упадне. Јер, неподједнакост у приказима је неизбежна, заиста подразумљива услед стварних разлика између струка и занимања представљених личности; на пример, у напису о државнику и војсковођи треба доста датума о друштвеним догађајима а у саставу о лекару или музичару довољан је спомен тренутака, углавном, уз изузетно високе њихове личне задобитке.
И разлике због неједнаке доследности Смерницама..., такође су незаобилазне у укупном поступку свих писаца тих 500 чланака.

Оцењујући степен доследности Смерницама, научну садржајност и књижевну писменост сваког чланка, и свих у овом зборнику, право је казати: најбољи су чланци о ликовним уметницима, безмало па о свим, онда чланци о правницима, готово сви, исто тако и чланци о музичким уметницима, па драмским писцима и уметницима балета, чланак о једном филмском уметнику, написи о тројици књижевника и петорици историчара, шест чланака о математичарима, физичарима и хемичарима, чланци о географима и једном биологу, три чланка о великим градитељима, уопште чланци о лекарима, чланак о краљу Србије, чланци о црквеним великодостојницима, чланак о једном политичару, три чланка о националним радницима, два чланка о српским великанима у свету

Вероватно ће читалац већма загледати у животописе политичара, државника, војсковођа, књижевника, него, на пример, у написе о великанима у природним наукама. Овако ће бити првенствено стога што су ти прваци, савремено често јавно спомињани, постали неупоредиво познатији од научника у институтима и на универзитетима. Но, биће и стога, што су те личности, предводећи народ, војску, државу, политичке странке, разне дружине, а неки писањем поучавајући грађанство, дакле сви, најистакнутији борци и ствараоци, непосредно најодговорнији учесници свеколиког збивања у српском народу током XX века. Они су, спонтано, први и највећма за прозивку.

А што Српству, народу, учешће у осам ратова током XX столећа заокружује изузетну појавност у човечанству, испољено је у зборнику великана; међутим, не истиче се сразмерно тој непремашености у свим српским ововековним морањима и остварењима, дејствима и одражајима; требало је, дакле, још политичара и војсковођа, још неки историчар, бар два етнолога из друге половине столећа, да добију слику и опис у зборнику Срби који су обележили XX век. Ово дело, само собом, особит је белег у Српству на крају века: књига садржином, и за њу подухват заносом и истрајношћу.
Писци су, према струкама, из готово бескрајности постојећих знања о роду и човечанству узимали појединости, слагали их у ставове, уобличавали целовиту слику; сваки чланак је одиста ваљан састав.

Уредници су обавили, сред мноштва појединачности, благотворно садејство.
Дејан Медаковић је допринео да полетна дружевност држи и подстиче чланове Уређивачког одбора.
Милена Милановић, главни уредник, старањем се кретала кроз голем распон веома сложеног подухвата: предводник је усмеравањем писања чланака, значи, научне сарадње; објединилац је и неопходних помоћних делатности; старешина за многобројне ту занатске обраде. 
Карић фондација, добротвор и покровитељ, има зборником животописа Срби који су обележили XX век висок духовни одсјај сопствене обдарености за предводничка предвиђања; Српству даровану читанку научне истинитости и епске одлике.

Извесно, обједињени истом књигом најгласовитији ствараоци у наукама и уметностима, и најособенији предводници Отаџбине у државништву и војинству, и најзаслужнији стараоци о просвећености и здрављу народа, и најчувенији градитељи, и најомиљенији забављачи свега житељства, творе сабор најзнаменитијих личности, величанство роду Српства, окитје духовном господству у човечанству.

А сама књига, завештање је доброте и знања, заточење славом.

 

Академик Владо СТРУГАР

 

 
 
 
 
 
 
 

VESOL ©2015