Владимир Кањух, академик

 

Прошлост и садашњост српских лекара у матици и расејању

- неговање традиције и сарадње -

 

У СЦГ живи данас, 2004. године, око 8 милиона Срба (као националне мањине у другим балканским земљама, гастарбајтери у Европи и имигранти у САД и Канади, Африци, Азији, Аустралији и Новом Зеланду и Јужној Америци). Трећина нашег народа је, дакле, у расејању и од тога око 10% отпада на интелигенцију у коју спадају лекари и стоматолизи.

У СЦГ има 25000 лекара и 4000 стоматолога. Већина је у државној служби. Међутим, већ око 6000 лекара ради само у приватној пракси у 3000 регистрованих приватних здравствених установа, укључујући 37 приватних клиника. Они имају своју Лекарску комору приватних доктора. Такође, око 1000 стоматолога ради приватно и имају своју Комору приватних стоматолога.

Аутори Лексикона су иницијално створили азбучник од 2500 познатих српских лекара и стоматолoга а дефинитивно су обрадили 1500 имена. Обрађено је 1290 лекара, 158 стоматолига и 52 радника из других дисциплина блиских медицини; мушкараца 1200 и жена 300; из расејања 304; преминулих 624 и живих 876. У питању је временски период од 1730. године, тј. Од доктора Јована Апостоловића првог српског доктора наука, до 2005.године.

Обрађени су бивши и садашњи лекари и стоматолози из земље и расејања; научници од нивоа вишег научног сарадника до чланова Српске академије наука и уметности (САНУ), Академије медицинских наука СЛД, Црногорске академије наука и умјетности, Академија наука Републике Српске и Академије наука Федерације Босне и Херцеговине; едукатори, од нивоа ванредних професора свих медицинских факултета и Војномедицинске академије; истакнути лекари - народни добротвори и легенде појединих градова; лекари - странци који су радили у Србији или били у лекарским мисијама за време ратова у којима су уцествовали Срби; и истакнути чланови других професија који су радили са лекарима.

Лекара, стоматолога и лекара ветеринарске медицине - чланова САНУ има (од оснивања САНУ 1886. године) - 131 (од тога 59 иностраних чланова).

Методологија рада се састојала у одабирању потенцијаних кандидата за Лексикон на основу утврђених критеријума, који су, затим, попуњавали један стандардни упитник. О преминулима текстови су писани на основу података из литературе (цитирано 66 референци).

Редакција није увек наишла на заинтересованост, кооперативност и ажурност кандидата. Беневолентно је прихватила добијене податке као веродостојне иако су неки, запажамо, били доста галантни про домо суо. Избор је извршен без икакве дискриминације.

Из Лексикона се види да су стожери око којих су се окупљали српски лекари и стоматолози били: СЛД и његов часопис Српски архив за целокупно лекарство. СЛД је основано 1872. године на предлог нашег првог школованог хирурга (ученика славног Т. Билрота из Беча) војног лекара Владана Ђорђевића (1844 - 1930), касније лекара Краља Милана, председника Владе Србије и академика. СЛД има 80 подружница, 81 специјалистичку секцију и Академију меицинских наука.

О овим питањима су врло корисни прилози у Лексикону проф. др Зорана Иванковића, председника СЛД, о СЛД и Милене Милановић о историји српске медицине.

Затим стожери су: 6 медицинских факултета у СЦГ: Београд (од 1920. године), Нови Сад, Ниш, Приштина (измештен у Косовску Митровицу), Крагујевац и Подгорица и Одељење медицинских наука САНУ, основано 1947. године, које броји 22 члана - 11 редовних (академика) и 27 иностраних чланова.

Сарадња лекара и стоматолога матице и расејања је од изванредне важности. Регистровано је око 2200 лекара из расејања а обрађено је 304. На жалост, медицинска и друга сарадња између матице и расејања, као и у самом расејању, је неадекватна и слаба због познатих прошлих политичких и верских расккола. Изгледа да се, због свега тога, у ,, мелтинг пот - у,, најбрже топе баш наши људи, који често нису ни своју децу научили да говоре српским језиком.

Будући да постоји прекомерни одлив "младих лекарских мозгова", који путују без повратне карте и прекидају везе са матицом, као и дискриминација према узрасту проверених и способних медицинских научних радника који желе и могу да раде и после навршене 65 године живота - кадровска ситуација у нашој медицинској науци је тешка. Због тога, боља и успешнија медицинска сарадња матице и расејања је велики неискоришћени потенцијал за напредовање наше медицине. Свој допринос унапређењу сарадње даје и овај лексикон.

Биографски лексикон - Познати српски лекари је прво свеобухватно дело такве врсте у нас и првенствено служи међусобно бољем упознавању и сарадњи лекара и стоматолога у земљи и расејању. Он је основа за даља слична прегнућа јер ће, свакако, друго издање бити олакшано, и без неизбежних грешака када се о овој материји први пут пише.

Лексикон показује бригу о народном здрављу, медицинској едукацији и науци. Цитирају се наша научна медицинска достигнућа, од Лазаревићевог знака код ишијаса (1880) и Јовановићевог открића аутоагресије (1920) до данас. Указује на доприносе појединаца и струке у целини у одређеним временским периодима, местима и врстама послова. Представља историјску грађу јер отрже од заборава оно што се до сада догодило.

Лексикон пружа увид у сукцесију здравствених проблема и развој медицине у Србији и Црној Гори за последња два ипо века кроз податке о бројним генерацијама лекара и стоматолога. Види се сукцесија обољевања од "великих народних морија" (куга, колера), преко шпанског грипа у Првом светском рату, туберкулозе, луеса и маларије до данашњих кардиоваскуларних обољења (која су одговорна за 56% од свих смртних случајева), малигних тумора (одговорних за 22% свих смртних случајева), дијабетеса, до нове пошасти - сиде. Показује се развој дијагностичких могућности од првог ренгенског апарата до данашње компјутеризаоване томографије и нуклеарне магнетне резонанце. Види се мењање терапије од класичних лекова, преко хемиотерапије сулфонамидима (пронтозил) и антибиотицима до данашњих антивирусних и антилипемичних лекова.

Прати се развој опште медицине и растућег броја специјализација и субспецијализација у цивилном и војном санитету. Уочавају се доприноси наших лекара који су студирали у иностранству и странаца који су радили у СЦГ (Едуард Михел и други). Запажа да су многобројни лекари били и песници, књижевници и уопште уметници (од Лазе, Змаја и Морског до савременика - Миодрага Павловића, Владете Јеротића и других). Постаје јасно шта се догађало у време ратова (пегавац и Савезничке лекарске мисије у време Првог светског рата и касније) и санкција. Види се развој нашег здравственог законодавства, почевши од чувеног Закона о уређењу санитетске струке и чувању народног здравља (1881), који је изненадио Европу, предложеног од др Владана Ђорђевића. Сагледавају се узроци трагичне судбине извесних наших истакнутих лекара (професор патологије др Ђорђе Јоанновић, дописни члан САНУ и други). Добија се представа о развоју медицинских активности од Првог конгреса српских лекара и природњака 1904. године.

Лексикон афирмише српску медицину и њене посленике у матици и расејању. Тиме доприноси изласку из наметнуте или сопствене изолације и доприноси борби против анатемисања и маргинализације српског народа. Користиће очувању српског националног, духовног и културног идентитета и јединства на Балкану (од Трста, Сент Андреје, Темишвара до Свете Горе) и на свих пет континената.

Као председник Одбора САНУ за праћење развоја медицинских наука у Србији, могу, на крају, са задовољством да закључим да Биографски лексикон - Познати српски лекари представља веома значајно дело од националног значаја за нашу медицину и културу и да њени аутори Г - ђа Милена Милановић и сарадници заслужују највеће признање.

 

Владимир Кањух
Академик

 

   
 
 
 
 
 
 
 

VESOL ©2015