Др мед. Радунка Антић

 

Легенде српске медицине

- извод из рецензије -

 

Енциклопедијски зборник – Биографски лексикон Познати српски лекари има у Азбучнику 2305 предложених имена најпознатијих српских лекара, од којих је прихваћено и обрађено 1500. Начин представљања личности је у складу са светским стандардима исказивања личних података и професионалних достигнућа, истина са додатно формулисаним факултативним подацима.

По светским стандардима су за сваку личност дати подаци: име и презиме, занимање уз функцију; дан, месец, година и место рођења и подаци (ако је) када је преминуо. Следе информације о прецима, породици и потомцима, затим о школовању, стручном усавршавању и радном ангажовању; опис лекарских, стручних и научних достигнућа, илустрованих нумерички – бројем радова и непосредно наведених неколико (обично три) конкретних референци. Нису изостале ни информације о признањима. Додатни, факултативни подаци односе се на лични идентитет – националну и верску припадност, држављанство, знање страних језика, омиљене књиге и песме, хобије итд. Овако комплексан садржај података пружа могућност увида у развој српске медицине преко генерација лекара, о чијој се афирмацији чуло и овде, и широм света, по бројним титулама и звањима универзитетских наставника који су едуковали генерације, па докторима медицинских наука, министрима, генералима, директорима институција и, изнад свега, у првим редовима у рату са болешћу, о лекарима у домовима здравља, амбулантама и свуда где је потребно. Најкраће, реч је о легендама српске медицине. На основу података из овог лексикона биће могуће сачинити више алманаха, не само на медицинске теме у протеклих 2,5 века.
Увидом у текстове може се закључити присуство две-три врсте садржаја, просечне дужине око 30 редака. Најпотпунији су они који су приређени на основу упитника, које су попунили савременици. Друга врста текстова односи се на личности о којима је писано на основу увида у одговарајућу литературу. Управо због тога, корисници ће уочити различитост планиране структуре, јер је њен обим зависио од сада истражених и у разним изворима забележених података. Из списка коришћене литературе се види да је присутно све оно што је до сада истражено, али нажалост, много тога није. И управо ова књига ће помоћи да се афирмише тема, продужи и прошири истраживање података о лекарима, који нису уливали само осећање о победи живота над болешћу, већ су били и просветитељи, хуманисти, уметници, дајући велики укупан допринос друштву.

Предлажем редакцији да, у оквиру могућих услова и предстојеће редактуре, што је могуће више стандардизује постојеће текстове, јер има више аутора, а у предговору или  на други одговарајући начин, помене да су, уз лекаре - др–медицине, присутни и др стоматологије, као и неколико сродних професија које су радиле на медицинским темама (биолози, хемичари, фармацеути, ветеринари и др). Истовремено, било би целисходно изоставити из текстова термин "пензионер" из више разлога, а посебно због чињенице да поједине професије, па и лекари, то остају до краја живота.

У целини и у појединостима, сем наведених техничких детаља, сматрам да Лексикон о познатим српским лекарима треба свесрдно подржати, јер он попуњава празнину у нашој енциклопедијској литератури, неопходној не само за афирмацију професије, већ и српског народа у целини.


 

Др мед. Радунка Антић
Специјалиста опште медицине

 

 

   
 
 
 
 
 
 
 

VESOL ©2015