Поштовани,

Са радошћу вас обавештавам да је наш заједнички подухват представљања српских писаца у расејању остварен, уз вашу помоћ и сарадњу.

Овај лексикон представља тек илустрацију богатог српског духовног стваралаштва које трајно баштинимо за наше време и потомке.
Матица ће, по први пут, упознати многе ауторе чији животописи сведоче сву драму српске историје ХХ века.

Посебно се захваљујемо представницима књижевних удружења из Лондона, Торонта, Франкфурта/М, Чикага, Париза, Мелбурна, Цириха, Темишвара..., који су дали драгоцене прилоге и податке и тиме обогатили садржај овог лексикона.

Ваш примерак лексикона можете преузети од 1. августа 2015. у Редакцији лексикона у Београду, Курсулина 1, сваког дана од 10 до 17 часова.

 

Срдачно,

Милена Милановић, са сарадницима
Љиљаном Ковачић
и Олгом Белосавић Милановић

 

С А Д Р Ж А Ј

 

Mилена Милановић
Реч аутора
(The Autor's Word
)

Cтицајем историјских и других околности, Срба у расејању данас има преко четири милиона у око сто земаља на свих пет континената. Лексикографска и друга литература о српској дијаспори је скромна. У жељи да помогнемо неговању култа међусобног поштовања, зближавања и сарадње, како међусобно тако и са светом, као и бележењу података за потомке и историју српског народа, да се упознамо са доприносом развоју средине у којој живе, афирмишемо њихове успехе и достигнућа, пројектовали смо почетком деведесетих година Српску енциклопедију XX века са петнаест тематских области из свих подручја материјалног и духовног стваралаштва Срба у расејању.

Користећи међународно позната и призната правила израде енциклопедијске литературе, определили смо се за објављивање енциклопедијских зборника приређених по систему биографских лексикона, на основу извора података од самих учесника када су у питању још активне личности, а за оне који више нису међу нама користиће се јавно доступна литература. Лексикони садрже личности које испуњавају пројектима предвиђене критеријуме. Припадност српском идентитету, у смислу учешћа у лексикону, исказује се личним опредељењем. Учешће у лексиконима се не наплаћује нити се условљава претплатом односно куповином. Пројекат финансира издавач уз помоћ спонзора односно пренумераната...

[Прочитај цео текст / Read all]

 

Матија Бећковић
Уместо предговора
( Instead of Foreword)

Ево књиге коју смо одавно чекали. Деценијама смо се вајкали да је крајње време да је имамо и губили наду да ћемо је икад имати.

Да је било среће, што је већ једна од наших најчешћих узречица, она би била давно написана, а касније само допуњавана. Чинило се да је раније било лакше ући у траг и саставити адресар наших људи у расејању, али као да су од тога зазирали и они сами. Писци у изгнанству су се до скора могли на прсте набројати. Што је изгнаника било више било је и мање наде да ћемо се икада домоћи оваквог лексикона. Најскромнији именик био је недостижни циљ, а ево, пред нама је велелепни, регуларни, по међународним стандардима приређен лексикон српских писаца у расејању. Он ће уједно бити и једна од најважнијих јединица будуће Српске енциклопедије.

Код Срба је готово уведено у обичај да оно што би требало да раде државне  институције чине појединци о свом трошку. Тако је било и у овом пионирском подухвату. Институције је заменила Милена Милановић, која је српску културу већ задужила значајним пројектима: Срби у свету, Познати српски лекари, Срби који су обележили двадесети век. 

Њено име је на корицама и овог лексикона. Памтиће га не само они који су у њему пописани и побројани него и они неизбројни којима ће у будућим временима бити неопходан.

Изгнанство је једна од првих институција слободе. Ако је први човек био изгнаник и све његово потомство рођено је у изгнанству. Изгнанство је некад била најтежа казна, а у наше време се бира добровољно. Човек лакше подноси да буде туђин у туђој него у својој земљи. Емиграција је света институција. Право човека да не мора живети у рођеној земљи, ако му је живот у њој неподношљив.
Језик је доказ да везе између неба и земље нису никад прекинуте. Преко језика се сећамо и чезнемо за својим првим завичајем. Језик је једина отаџбина песника, а поготово песника изгнаника. Они су се најчешће и одлучивали за изгнанство да би могли слободно говорити и писати на свом матерњем језику. Језик никада није престао да се бори за своја права. Зато писцима одређује путеве и судбине. Тираније нису оставиле ниједно уметничко дело. За стваралаштво је неоходна она иста слобода која је створила свет.

Као да Срби пишу више него други народи. А то што више поверавају хартији него икоме говори о њиховој судбини. Нећете се лако ратосиљати књиге, један је од најновијих наслова који је преведен и код нас. Упркос свим променама, новим медијима, новинама и новотаријама, књига као идеалан изум, остаје незамењива. Зато ће тријумфовати и на крају као што је тријумфовала на почетку.

 

Проф. др Владимир Гречић
Извод из рецензије
Српски јубилеји у књигама

(Extract from Critique
Serbian jubilees in books)

Живимо у времену у коме постоји потреба упознавања и тешње сарадње са посленицима писане речи, припадницима српскога рода, магде се они налазе или налазили, чије патриотске споне са домовином ваља неговати и учврстити, ради јачања националног идентитета, који обухвата религијска, друштвена, језичка и културна обележја и симболе. Чињеница је да кроз идентитет човек стиче свест о себи и позиционира се у односу на друге. Српски писци у расејању су једна од оних тема којима се дуго нисмо бавили на прави начин, тако да су нам обележавање стогодишњице Великог рата, обележавање два јубилеја - 220. годишњице рођења и 200. годишњице усељења Ђорђа Шагића (1795-1873) у Америку, у историји сеоба Срба у прекоокеанске земље познат као први Србин који се доселио у САД и остао на тлу Америке до краја живота, као родоначелник највеће српске заједнице на америчком географском простору. Амерички историчар Џон Ливингстон је Фишера препознао као аутора Мемоара који представљају зачетак авантуристичке прозе у САД, и уврстио га међу 200 најугледнијих Американаца. О Џорџу Фишеру су написане књиге, магистарске тезе, снимају се филмови...

Срби су, иначе, одлазили у свет, особито у преоокеански, етнички сасвим формирани, или у процесу интензивног формирања, са својим културним наслеђем. Долазак у нове животне средине, сем ратом изазване невоље које све још више компликују, значио је, у ствари, два основна животна опредељења. Прво, најважније је било усмерити се на што брже укључивање у нову друштвену средину ради обезбеђивања повољнијих услова за живот, по цену етничке асимилације. Друго опредељење било је усмерено на стари завичај, одржавање националних, верских и културних особености и, ради тога, одржавање веза са отаџбином. Задовољавање својих националних и верских потреба вршило се у духовним, братским, друштвеним и добротворним организацијама и културним удружењима. Очување националне свети је било, дабоме, од велике важности. Перо Слијепчевић, у књизи Срби у Америци објављеној 1917. у Женеви, поред осталог пише: „Своју националну свест показали су амерички Срби већ довољно у своме раду... Чим су нашој земљи почеле да прете велике опасности, Срби у Америци почели су да оснивају разне добротворне фондове, да јој помогну. Бурна времена и ратови, од 1908. на овамо, уопште су, више него ишта друго, подигли српску националну свест у Америци“ (стр. 91).     

Објављивање лексикона Српски писци у расејању, 1914-2014, представља издавачки подухват вредан сваке пажње и поштовања. У лексикону се, с правом истиче, да је дијаспора колевка свеколике српске писмености, из које је израсла плејада стваралаца најзначајнијих књижевних дела. У лексикону су дата имена 800 писаца и њихова најзначајнија дела из близу 60 земаља света, имена оних за које су творци овог пројекта успели да прикупе релевантне податке, а који су стварали током напред поменутог стогодишњег периода. Лексикон је рађен по стандардима конвенција UNESCO...
Лексикон је на високом степену израде. Написан је јасно и прегледно, те заслужује пажњу стручне и сваке друге јавности. Представља значајан допринос српској лексикографији и веома занимљиво штиво за све оне који се на овај или онај начин баве људима у расејању, а посебно за оне  који су заинтересовани за српске писце и њихова дела широм света.

Објављивањем овог лексикона попуниће се бар донекле празнина која постоји у овој областе литературе и културе Србије уопште.

 

Олга Белосавић Милановић
Двестогодишњица доласка
Ђорђа Шагића (Џорџа Фишера) у Америку

( 200 Years of George Sagic (George Fisher) Comming to America)


Интересовање Американаца за овог необичног Србина, кога знају само под именом Џорџ Фишер, расте последњих година, јер се он сматра значајном историјском личношћу. Амерички исто­ричар Џон Ливингстон је Фишера, пр­вог српског досељеника у Америку, пре­познао не само као учесника рево­луција у Мексику и Тексасу средином 19. века већ и као аутора мемоара, који представљају зачетак авантуристичке прозе у САД.

Шагић је рођен у Аустроугарској 30. априла 1795. године у Секешфехер­вару (Стони Београд) у породици до-­
сељеника из Србије, који су у околину Будимпеште дошли у таласу Велике се­обе Срба под притиском Турака. После смрти оца, Ђорђе одлази у Сремске Карловце, центар Српске православне цркве, где похађа гимназију и стиче класично образовање. Намера породице Шагић је била да се Ђорђе школује за свештеника. Учио је поред веронауке, немачки, грчки и латински, што му је касније добро дошло у Америци...

[Прочитај цео текст / Read all]

 

С А Д Р Ж А Ј

 

 
 
 
 
 
 
 
 

VESOL ©2015