В Е С Т И

 

Промоције лексикона

 

20. јубиларни октобарски

сусрети писаца дијаспоре

Франкфурт на Мајни, 17. октобра 2015. у 19 часова
Saalbau Gutleut, Rottweiler Str. 32

 

У организацији Удружења писаца "Седмица", одржаће се традиционални сусрети писаца, са мотом "Човек као икона Божија, живећи ствара и стварајући живи", у којима ће узети учешће песници и писци из Аустрије, Швајцарске, Шведске, Немачке, Француске, Мађарске... Олги Белосавић Милановић и Љиљани Ковачић указана је част да на овој значајној, јубиларној манифестацији, представе лексикон "Српски писци у расејању 1914-2014", аутора Милене Милановић, остварен у сарадњи са удружењима писаца у дијаспори.

60. Међународни београдски сајам књига

Београд, 29. октобра 2015. у 18 часова
Штанд Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону,

хала 4 Београдског сајма

 

Удружење књижевника Србије

Београд, Француска 7, 25. септембра 2015. у 12 часова
Прво представљање биографског лексикона

"Српски писци у расејању 1914-2014"

 

У име домаћина, Удружења књижевника Србије, Миљурко Вукадиновић одао је  пошту ауторки: ,,неуморној српској енциклопедисткињи Милени Милановић, борцу за просветни, културни и научни развој, просперитет и добро српског народ". Истакао је да је оваква књига стуб сваке културе, па и наше, и биће полазиште за даља истраживања, темељ познавања, разумевања и представљања наше културе у свету; споменик културе српске духовности у двадесетом веку... :

,,Кад је неко замислио и зацртао да пројекат "Српска енциклопедија ХХ века" покрије све области духовног изражавања и духовног наслеђа, културе, кад је кренула та поворка књига на 3500 страница великог формата са непрегледном колоном онога што је до сад стечено у ХХ веку, убеђен сам да ће њена пета књига - "Знамените Српкиње" – са овом екипом људи, сарадника, у целом српству и целом свету, тај посао на радост свих нас довршити и да ће још једну знамениту Српкињу ставити у ту књигу".

 

Предраг Богдановић Ци подсетио је колико су овакви пројекти значајни за национално памћење и да је потребно да направимо јединствени духовни простор у који су укључени сви српски писци: ,,Ако не штампамо овакве књиге, биографије српских писаца, онда они одвојено постоје али нису укључени у српску матицу и нису део велике породице српских писаца". Истакавши да ,,ове књиге треба да буду расуте, однете у Хиландар и све најзначајније културне центре како би преживеле", подржао је иницијативу Катарине Костић да учесници лексикона купе примерак за своју матичну библиотеку у родном граду.

 

Проф. др Бошко Сувајџић, председник Међународног конгреса слависта,
рекао је да је значај лексикона изузетан – како у културолошком, тако и у историјском смислу: ,,То је посао институција. Велика је заслуга г.ђе Милене Милановић што је тај културни простор, простор који нам можда једино и припада, тај језички простор учинила доступнијим, што нам је много помогла да и у свету и у Србији разаберемо ко је ко. Ако погледамо различите аспекте нашег и не само нашег, глобалног живота, оно што поседујемо, управо је у овој књизи - то је језик, историја, то је култура. То је та територија духа, географија духа, то је оно што нама припада, што нам је дато. Врло је лепо видети то што нам је дато на једном месту. Српској књижевности и литератури је сада потребно, као што је и увек било потребно, ваздуха да би дисала, потребно је светлости да би гледала, потребно је видика, ширине, простора. Све то и много више од тога, налази се у овој књизи. Ово је заиста једна задужбина, велика и значајна, српској култури коју је госпођа Милена Милановић оставила."

 

Дара Вучинић, са дубоким пијететом осврнула се на личност и дело Милене Милановић, на њен ментални склоп са којим је успела и обухватила своје науме, са основним полазиштем које је имала, а то је ослон на Завештање Мироточивог, на самрти, које је изговорио сину Сави.

,,Одушевљавало ме је на који начин је она разумевала  језик и ситуацију наших људи који су чували свој језик и на тај начин нису само бранили свој сопствени интегритет; да се не уруше у туђем језику, у туђем свету; једино ће остати своји ако су на своме - а језик је домовина која никад не може да се изгуби. Она је имала разумевања и схватала тешкоће - да су поред свих егзистенцијалних борби за свакодневни живот, у ствари, негујући свој језик, радили не само за себе, него и за своју земљу и били најбољи амбасадори своје земље у срединама где су живели и радили."

,,Милена је умела дубокомислено да обухвати све оно што чини један народ - њен народ, а превасходно језик тога народа. Једнако мислећи на Завештање Мироточивог, знала је и то је потврђивала, да се државе не освајају само мачевима него и језицима Својим делом, овим свим што је учинила, она је модерни задужбинар".

 

Катарина Костић сматра да је овај лексикон ,,најзначајнији пројекат који смо ми Срби у расејању до сада имали и један од значајних књижевних пројеката за Србију. Овај лексикон је до сада  најконкретнија, најопипљивија веза између српских писаца из расејања и српских писаца у матици и помоћи ће интеграцији српске књижевности. Веза између нас писаца, захваљујући лексикону, биће много интензивнија и значајнија него до сада. У моме истраживању о српским писцима у Канади и Америци, сазнала сам за неке за које нисам до сада знала и већ ми је то много користило. Већ је успостављена сарадња са њима и договори о будућим књижевним пројектима.

Не треба да се толико потенцира – српски писци у расејању и у матици - јер сви заједно морамо да радимо на очувању језика, књижевности и писма српског народа у целини. У том погледу, значај Милене Милановић је огроман.

На крају позивам све писце из расејања – да сваки од нас узме по још један примерак и некако достави матичној библиотеци места свог рођења. Луси и ја смо то урадиле за наш родни Шабац. Да на тај начин помогнемо брзом ширењу лексикона."

 

Уредница лексикона Олга Белосавић Милановић захвалила је свима што су све ове године и деценије били уз Милену и уз редакцију лексикона и издвојила из уводне речи аутора следеће: ,,У жељи да помогнемо неговање култа међусобног поштовања, зближавања и сарадње, како међусобно тако и са светом, као и бележењу података за потомке и историју српског народа, да се упознамо са њиховим доприносом развоју средине у којој живе, афирмишемо њихове успехе и достигнућа, пројектовали смо почетком деведесетих година "Српску енциклопедију ХХ века" са 15 тематских области из свих подручја духовног и материјалног стваралаштва Срба у расејању."

,,Много људи је учествовало у овом пројекту, као и у свим претходним. Минимум 300 људи је скоро редовно сарађивало са нама у ових 24 године, откако је Милена регистровала пројекат и то су заиста, у својим браншама, врхунски професионалци и ентузијасти.

Два су циља овог пројекта: први је - дати омаж људима који су понели део свог националног бића и користе своје право да где год да су, пишу и говоре језиком који сами изаберу. Други је - подстаћи и помоћи научноистраживачке радове на ову тему, тиме што им се нуди један чињенични документовани азбучник великог броја писаца.

,,Једина ствар коју Милена никада није успела да уради је да издејствује финансијску или било коју другу, систематску подршку било које институције у земљи. Морална подршка је увек постојала, и увек је постојала захвалност, али тако је пуно ствари резултирало том индивидуалношћу и због тога смо постали "самиздат Милена Милановић", даноноћни посао који се исплати управо захваљујући свим људима и информацијама које смо у међувремену добили и пожелели да наставимо даље истим темпом. Видимо се, за почетак, на сајмовима у Франкфурту и Београду, а потом се чујемо и за "Знамените Српкиње".

 

 

[< назад] [1] [2] [3] [напред >]

 
 
 
 
 
 
 

VESOL ©2015