U SLAVU LEKARA

BELEŠKA O AUTORU PROJEKTA

PROŠLOST I SADAŠNJOST SRPSKIH LEKARA U MATICI I RASEJANJU - NEGOVANJE TRADICIJE I SARADNJE

REDAKCIJA

SAVET PROJEKTA

Poznati srpski lekari


PROŠLOST I SADAŠNJOST SRPSKIH LEKARA U MATICI I RASEJANJU - NEGOVANJE TRADICIJE I SARADNJE


               Posle publikovane zapažene i vredne knjige Biografski leksikon - Srbi u svetu - Ko je ko 1996/99, Beograd, Los Anđeles 1999., simultamo na srpskom i engleskom jeziku, naš poznati kultorolog i publicista Milena Milanović je ostvarila i drugu značajnu knjigu Biografski leksikon - Poznati srpski lekari.

G - đa Milanović je i ovoga puta autor Projekta u uzdavač. Uz podršku Društva za čuvanje srpske baštine u SAD u Los Anđelesu, Srpske nacionalne akademije u Torontu i Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva (SLD), knjiga treba da izađe iz štampe u Beogradu i Torontu 2005. godine.

U ovom velikom naporu pomogli su joj članovi Saveta i Redakcije Projekta i saradnici koji su pisali tekstove (uključujući članove porodice).

               Poznato je da svaki narod ima svoju leksikografsku instituciju koju država organizuje i finansira. G - đa Milena Milanović objavljuje leksikone afirmišući uspehe Srba u matici i rasejanju bez zvanične društvene podrške, uz lične pozajmice, i skoro je neverovatno da će i ova knjiga ugledati svetlost dana, jer je na ivici profitabilnosti.

U SCG živi danas, 2004.godine, oko 8 miliona Srba (kao nacionalne manjine u drugim balkanskim zemljama, gastarbajteri u Evropi i imigranti u SAD i Kanadi, Africi, Aziji, Australiji i Novom Zelandu i Južnoj Americi). Trećina našeg naroda je, dakle, u rasejanju i od toga oko 10% otpada na inteligenciju u koju spadaju lekari i stomatolizi.

U SCG ima 25000 lekata i 4000 stomatologa. Većina je u državnoj službi. Međutim, već oko 6000 lekara radi samo u privatnoj praksi u 3000 registrovanih privatnih zdravstvenih ustanova, uključujući 37 privatnih klinika. Oni imaju svoju Lekarsku komoru privatnih doktora. Takođe, oko 1000 stomatologa radi privatno i imaju svoju Komoru privatnih stomatologa.

               A utoru Leksikona su inicijalno stvorili azbučnik od 2500 poznatih srpskih lekara i stomatoliga a definitivno su obradili 1500 imena. Obrađeno je 1290 lekara, 158 stomatoliga i 52 radnika iz drugih disciplina bliskih medicini; muškaraca 1200 i žena 300; iz rasejanja 304; preminulih 624 i živih 876. U pitanju je vremenski period od 1730. godine, tj. Od doktora Jovana Apostolovića prvog srpskog doktora nauka, do 2005.godine.

               O brađeni su bivši i sadašnji lekari i stomatolozi iz zemlje i rasejanja; naučnici od nivoa višeg naučnog saradnika do članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Akademije medicinskih nauka SLD, Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, Akademija nauka Republike Srpske i Akademije nauka Federacije Bosne i Hercegovine;edukatori, od nivoa vanrednih profesora svih medicinskih fakulteta i Vojnomedicinske akademije; istaknuti lekari - narodni dobrotvori i legende pojedinih gradova; lekari - stranci koji su radili u Srbiji ili bili u lekarskim misijama za vreme ratova u kojima su ucestvovali Srbi; i istaknuti članovi drugih profesija koji su radili sa lekarima.

Lekara, stomatologa i lekara veterinarske medicine - članova SANU ima (od osnivanja SANU 1886. godine) - 131 (od toga 59 inostranih članova).

Metodologija rada se sastojala u odairanju potencijanih kandidata za Leksikon na osnovu utvrđenih kriterijuma, koji su, zatim, popunjavali jedan standardni upitnik. O preminulima tekstovi su pisani na osnovu podataka iz literature (citirano 66 referenci).

Redakcija nije uvek naišla na zainteresovanost, kooperativnost i ažurnost kandidata. Benevolentno je prihvatila dobijene podatke kao verodostojne iako su neki, zapažamo, bili dosta galantni pro domo suo. Izbor je izvršen bez ikakve diskriminacije.

               I z Leksikona se vidi da su stožeri oko kojih su se okupljali srpski lekari i stomatolozi bili: SLD i njegov časopis Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. SLD je osnovano 1872. godine na predlog našeg prvog školovanog hirurga (učenika slavnog T. Bilrota iz Beča) vojnog lekara Vladana Đorđevića (1844 - 1930), kasnije lekara Kralja Milana, predsednika Vlade Srbije i akademika. SLD ima 80 podružnica, 81 specijalističku sekciju i Akademiju meicinskih nauka.

O ovim pitanjima su vrlo korisni prilozi u Leksikonu prof. dr Zorana Ivankovića, predsednika SLD, o SLD i Milene Milanović o istoriji srpske medicine.

Zatim stožeri su: 6 medicinskih fakulteta u SCG: Beograd (od 1920. godine), Novi Sad, Niš, Priština (izmešten u Kosovsku Mitrovicu), Kragujevac i Podgorica i Odeljenje medicinskih nauka SANU, osnovano 1947. godine, koje broji 22 člana - 11 redovnih (akademika) i 27 inostranih članova.

               Saradnja lekara i stomatologa matice i rasejanja je od izvanredne važnosti. Registrovano je oko 2200 lekara iz rasejanja a obrađeno je 304. Na žalost, medicinska i druga saradnja između matice i rasejanja, kao i u samom rasejanju, je neadekvatna i slaba zbog poznatih prošlih političkih i verskih raskkola. Izgleda da se, zbog svega toga, u ,, melting pot - u,, najbrže tope baš naši ljudi, koji često nisu ni svoju decu naučili da govore srpskim jezikom.

               Budući da postoji prekomerni odliv ,,mladih lekarskih mozgova ,,, koji putuju bez povratne karte i prekidaju veze sa maticom., kao i diskriminacija prema uzrastu proverenih i sposobnih medicinskih naučnih radnika koji žele i mogu da rade i posele navršene 65 godine života - kadrovska situacija u našoj medicinskoj nauci je teška. Zbog toga, bolja i uspešnija medicinska saradnja matice i rasejanja je veliki neiskorišćeni potencijal za napredovanje naše medicine. Svoj doprinos unapređenju saradnje daje i ovaj leksikon.

Treba, jednostavno, slediti primer susedne prijateljske Grčke, koja ima oko 11 miliona stanovnika (1 milion imigranata, pretežno Albanaca) i oko 6 miliona u rasejanju (dobro statuiranih i uticajnih). Naime, u Grka, pored ostalog, mladi grčki lekari odlaze na usavršavanje kod poznatih grčkih profesora u inostranstvu a ovi su redovno gosti u svim medicinskim manifestacijama u matici

               Biografski leksikon - Poznati srpski lekari je prvo sveobuhvatno delo takve vrste u nas i prvenstveno služi međusobno boljem upoznavanju i saradnji lekara i stomatologa u zemlji i rasejanju. On je osnova za dalja slična pregnuća jer će, svakako, drugo izdanje biti olakšano, i bez neizbežnih grešaka kada se o ovoj materiji prvi put piše.

               Leksikon pokazuje brigu o narodnom zdravlju, medicinskoj edukaciji i nauci. Citiraju se naša naučna medicinska dostignuća, od Lazarevićevog znaka kod išijasa (1880) i Jovanovićevog otkrića autoagresije (1920) do danas. Ukazuje na doprinose pojedinaca i struke u celini u određenim vremenskim periodima, mestima i vrstama poslova. Predstavlja istorijsku građu jer otrže od zaborava ono što se do sada dogodilo.

               Leksikon pruža uvid u sukcesiju zdravstvenih problema i razvoj medicine u Srbiji i Crnoj Gori za poslednja dva ipo veka kroz podatke o brojnim generacijama lekara i stomatologa. Vidi se sukcesija oboljevanja od ,, velikih narodnih morija,, (kuga, kolera), preko španskog gripa u I svetskom ratu, tuberkuloze, luesa i malarije do današnjih kardiovaskularnih oboljenja (koja su odgovorna za 56% od svih smrtnih slučajeva), malignih tumora (odgovornih za 22% svih smrtnih slučajeva), dijabetesa, do nove pošasti - side. Pokazuje se razvoj dijagnostičkih mogućnosti od prvog rengenskog aparata do današnje kompjuterizaovane tomografije i nuklearne magnetne rezonance. Vidi se menjanje terapije od klasičnih lekova, preko hemioterapije sulfonamidima (prontozil) i antibioticima do današnjih antivirusnih i antilipemičnih lekova.

               Prati se razvoj opšte medicine i rastućeg broja specijalizacija i subspecijalizacija u civilnom i vojnom sanitetu. Uočavaju se doprinosi naših lekara koji su studirali u inostranstvu i stranaca koji su radili u CSG (Eduard Mihel i drugi). Zapaža da su mnogobrojni lekari bili i pesnici, književnici i uopšte umetnici (od Laze, Zmaja i Morskog do savremenika - Miodraga Pavlovića, Vladete Jerotića i drugih). Postaje jasno šta se događalo u vreme ratova (pegavac i Savezničke lekarske misije u vreme I svetskog rata i kasnije) i sankcija. Vidi se razvoj našeg zdravstvenog zakonodavstva, počevši od čuvenog Zakona o uređenju sanitetske struke i čuvanju narodnog zdravlja (1881), koji je iznenadio Evropu, predloženog od dr Vladana Đorđevića. Sagledavaju se uzroci tragične sudbine izvesnih naših istaknutih lekara (profesor patologije dr Đorđe Joannović, dopisni član SANU i drugi). Dobija se predstava o razvoju medicinskih aktivnosti od Prvog kongresa srpskih lekara i prirodnjaka 1904. godine.

               Leksikon afirmiše srpsku medicinu i njene poslenike u matici i rasejanju. Time doprinosi izlasku iz nametnute ili sopstvene izolacije i doprinosi borbi protiv anatemisanja i marginalizacije srpskog naroda. Koristiće očuvanju srpskog nacionalnog, duhovnog i kulturnog identiteta i jedinstva na Balkanu (od Trsta, Sent Andreje, Temišvara do Svete Gore) i na svih pet kontinenata.

               Kao predsednik Odbora SANU za praćenje razvoja medicinskih nauka u Srbiji, mogu, na kraju, sa zadovoljstvom da zaključim da Biografski leksikon - Poznati srpski lekari predstavlja veoma značajno delo od nacionalnog značaja za našu medicinu i kulturu i da njeni autori G - đa Milena Milanović i saradnici zaslužuju najveće priznanje.



Vladimir Kanjuh
Akademik
Powered by Linkmedia Copyright © 2007. srpskaenciklopedija.com